MMF je u revidiranom pregledu iz oktobra 2014. godine procenio osnovne ekonomske indikatore na globalnom nivou i na nivou grupacija zemalja. Globalni ekonomski rast je revidiran nekoliko puta naniže. Slabiji ekonomski rezultati EU, uz zaoštravanje odnosa sa Rusijom, i izraženi dezinflatorni pritisci obeležili su ekonomska kretanja u međunarodnom okruženju. Za 2015. godinu MMF predviđa realni rast BDP evro zone od 1,3%, smanjenje stope nezaposlenosti na 11,2%, ubrzanje rasta svetske trgovine na 5,0% i godišnju inflaciju od 0,9%. U periodu od 2015. do 2017. godine MMF očekuje da će globalni ekonomski rast pratiti fiskalno prilagođavanje, poboljšanje uslova na finansijskom tržištu i povoljniji uslovi na tržištu rada. Očekuje se znatno popravljanje budžetskog bilansa, postepeno povećanje kreditne aktivnosti banaka i rast domaće tražnje kao glavnog pokretača ekonomskog rasta.
Evropska komisija je u septembru 2014. godine smanjila referentnu kamatnu stopu čime je potvrdila nastojanje da politikom kvantitativnih olakšica inicira rast ekonomske aktivnosti u evro zoni. Evropska komisije u 2015. godini sprovodi investicioni plan za oživljavanje privrede vredan 315 milijardi evra. Ekonomski rast u periodu 2015.-2017. godine će biti postepen, usled slabog oporavka na tržištu radne snage, poboljšanja uslova finansiranja i rasta eksterne tražnje.
U cilju postizanja makroekonomske stabilnosti i ostvarivanja privrednog rasta Vlada Republike Srbije je napravila značajan zaokret u vođenju fiskalne politike. Eskpanzivnu fiskalnu politiku zamenjuje restriktivna, sa odgovarajućim efektima već u 2015. godini, kao rezultat usvojenih mera kojima je ograničen rast najvećih kategorija rashoda uz povećanje određenih poreskih stopa. U narednom periodu restriktivnost fiskalne politike podrazumeva sprovodjenje usvojenog programa fiskalne konsolidacije, koji će obezbediti smanjenje visokog fiskalnog deficita i stabilizaciju duga države do 2017. godine. Smanjenjem neracionalne potrošnje, birokratije i nepotrebnih troškova države, stvoriće se mogućnosti za povećanje investicione aktivnosti kako bi se podstakao privredni rast i zapošljavanje. U tome ključnu ulogu imaju fiskalna politika i sveobuhvatna reforma privrednog sistema. Snažna fiskalna konsolidacija u 2015. godini od 3% BDP na rashodnoj strani dovešće do kratkotrajnog pada privredne aktivnosti, nakon čega se očekuje ubrzanje rasta BDP na realnim osnovama. Mere monetarne politike će i u narednom periodu biti usmerene na ostvarenje ciljanje inflacije od 4+-1,5%, tj. na njenu trajnu stabilizaciju na niskom nivou.
Prema proceni MMF iz oktobra 2016. godine Srbija bi trebalo da, nakon rast BDP za 2,5 % u 2016. i rasta od 2,8% u 2017. godini, ostvari kumulativni porast za 18,8 % ,u periodu od 2017.-2021. godine. Prognoza je da će doći do rasta BDP i to:
- u 2017. godini od 2,8%,
- u 2018. godini od 3,5%,
- u 2019 . i 2020. godini od po 4%,
- u 2021. godini od 4,5%.
Osnovni zaključci o perspektivi srpske privrede do 2021 godine na osnovu prognoza MMF su:
- niske stope rasta BDP-a
- niska investiciona aktivnost
- visoka nezaposlenost
- visok deficit javnih finansija
- veliki rast javnog duga
Stopa nezaposlenosti kretaće se u rasponu od 18,8% u 2016,18,7% u 2017,nakon čega se očekuje pad stope nezaposlenosti na nivo od 17%.
Deficit javnih finansija. Na osnovu prethodnih prognoza MMF do 2019. godine očekuje se pad udela i javnih prioda i izdataka u BDP-u, ali uz deficit koji će se nakon rekordnih 7,8% u 2015. godini, smanjiti na 6,4% u 2019. godini.Medjutim,postignuti rezultati su daleko bolji od prognoziranih (deficit u 2016 godini iznosio je 3,5%).Očekivanim tempom trebalo bi da se ostvari smanjenje deficita države na 0,5 odsto BDP-a do 2019. godine.
Rast javnog duga prati deficit javnih finansija. Očekuje se da će u 2019. godini bruto javni dug dostići 3.849 milijardi dinara (74,6% BDP), što predstavlja optimističniju procenu u odnosu na prethodnu projekciju od 88,9% BDP.
MMF očekuje stabilnu inlfaciju u celom periodu projekcije od 2015.-2019. godine od 4% na godišnjem nivou.
